How Risky is the Arsenic in Rice?

"Koliko je rizičan arsenik u pirinču?"
S obzirom na nivo arsenika u pirinču,
kako da znamo koliko pirinča je previše?
Ne postoje američki standardi za arsenik u pirinču,
iako je to naš glavni izvor izloženosti.
Ali, gledajte, postoje granice za arsenik u soku od jabuke i pijaćoj vodi.
Dakle, da bi izračunali njih, morali su da sednu i razmisle
koliko arsenika dnevno je previše, previše rizično,
i onda su shvatili da ljudi piju dnevno, koliko, 4 do 8 čaša vode,
i postavili su granicu na taj način, zar ne?
Ok, zar ne možemo jednostavno iskoristiti njihov
koliko-arsenika-na-dan-je-previše broj,
i na osnovu prosečnog sadržaja arsenika u pirinču,
shvatimo koliko pirinča-na-dan-je-previše-pirinča?
Pa, dozvoljeni nivo utvrdjen od strane FDA
za arsenik u flaširanoj vodi, na primer, je 10 delova na milijardu.
Pod pretpostavkom da ljudi mogu popiti litar dnevno.
Ok, pa, na osnovu 10-dnevno granice,
koliko je to pirinča?
Pa, svaki gram više u unosu pirinča povezan je sa povećanjem od 1%
ukupnog arsenika u urinu,
tako da jesti malo više od pola šolje kuvanog pirinča
moglo bi se uporediti sa uzimanjem litra te maksimalno kontaminirane vode..
Pa, ako možete da jedete pola šolje dnevno,
zašto izveštaji potrošača predlažu samo nekoliko porcija nedeljno?
Možete jesti skoro porciju svaki dan
i ostati i dalje u dnevnim granicama arsenika postavljenim za pijaću vodu.
Pa, potrošački izveštaji smatrali su da je standard od 10 delova na milijardu za vodu
bio previše opasan.
Dakle, postavili su najbolji zaštitni standard na svetu-pronadjen u Nju Džersiju.
Zar to nije kul? Bravo za Nju Džersi!
Ok, dakle ako koristite 5 umesto 10, videćete kako su došli do njihove
samo-nekoliko-porcija-pirinča-nedeljno preporuke.
Pretpostavlja se da je to zasnovano na prosečnim nivoima arsenika u pirinču.
Dakle, ako izaberete pirinač sa nižim nivoom arsenika, sa samo pola od limita,
možete li dobiti 4 porcije dnevno umesto 2?
I ako kuvate pirinač kao pastu, zar to ne smanjuje nivo na pola, takodje?
Dakle, onda ćete imati oko 8 porcija nedeljno.
Dakle, zasnovano na standardu za vodu, očigledno i dalje možete
bezbedno da jedete porciju pirinča dnevno
ako izaberete pravi pirinač i dobro ga skuvate.
I pretpostavio bih da je limit za vodu ultra-konzervativan, zar ne?
Mislim, pošto se od ljudi očekuje da piju vodu svakog dana svog života,
dok većina ljudi ne jede pirinač svakog dana, sedam dana u nedelji.
Pretpostavio sam to, ali pogrešio sam.
Ispostavilo se da je tačno suprotno od toga.
Vidite, sve vreme sam pretpostavljao da je trenutni standard za izloženost
u piću bezbedan, što bi u smislu kancerogenosti,
obično bilo jedan u milion, kao što sam pomenuo ranije.
Tako obično gledamo na supstance koje izazivaju rak.
Neka hemijska kompanija želi da izbaci neku novu hemikaliju;
želimo da nam pokažu da to ne uzrokuje više od
jednog u milion slučajeva raka.
Naravno, u ovoj zemlji imamo 300 miliona ljudi;
i to ne čini onih 300 porodica,
koje se moraju suočiti sa rakom, da se osećaju išta bolje,
ali to je samo vrsta dogovora o prihvatljivom riziku.
Problem je, prema Nacionalnom istraživačkom veću,
sa trenutnim federalnim standardom arsenika za pijaću vodu od 10,
ne govorimo više o riziku od jedan u milion,
već 1 slučaj u 300 ljudi.
Šta?!
Mojih 300 dodatnih slučajeva raka
se upravo pretvorilo u još milion slučajeva?
Milion više porodica koje se suočavaju sa dijagnozom raka?
To je 3.000 puta više od uobičajenog prihvatljivog rizika od raka
za karcinogen životne sredine od 1 u milion.
Ako bismo koristili normalno prihvaćen rizik od raka od 1 u milion,
standard za vodu bi trebalo da bude niži za oko 500 puta,
0.02 umesto 10.
Čak je i Nju Džersi standard 250 puta viši.
To je prilično drastična razlika, ali naglašava
koliko je mala predostrožnost uključena u trenutne smernice.
Ok. Pa, čekajte.
Zašto standard vode nije onda .02?
Jer bi to bilo skoro nemoguće.
Jednostavno nemamo tehnologiju da spustimo nivo
arsenika u vodi na tako malo.
Tehnološki izvodljiv nivo procenjen je na 3.
Ok, pa zašto je granica 10, a ne 3?
Odluka da se koristi 10 umesto 3
bila je uglavnom budžetska odluka,
u suprotnom, to bi koštalo mnogo novca.
Dakle, trenutnu granicu bezbednosti vode više motiviše politika nego tehnologija.
Niko ne želi da čuje da koristi toksičnu vodu.
Tako da mogu zahtevati bolji tretman vode, a to bi moglo da bude skupo.
Kao rezultat toga, mnogi ljudi piju vodu koja je blizu
trenutne zakonske granice ne znajući da su
izloženi povećanom riziku od raka.
Još gore, milioni Amerikanaca piju vodu koja prelazi zakonski limit.
Svi ti mali crveni trouglovi...
Ali, čak i ljudi koji žive u područjima koja ispunjavaju zakonsku granicu
moraju razumeti da trenutne smernice za arsenik
su samo marginalna zaštita.
Možda bi trebalo reći ljudima koji piju vodu,
tj. svima, da trenutni propisi o arseniku
su zapravo samo kompromis troškova i koristi i da bi,
na osnovu uobičajenih modela zdravstvenog rizika, standardi trebali biti mnogo niži.
Ljudi moraju biti svesni da bi cilj zapravo trebao biti
što je moguće bliže nuli,
i da, kad je reč o vodi, trebalo bi ciljati na dostizanje granice od bar 3.
Ok, ali da zaključimo: šta to znači za pirinač?
Pa, pre svega, toliko o pokušaju da se smanji
pirinač na tzv. bezbednu granicu vode,
jer ona već prevazilazi standardne kancerogene rizike
i više je zasnovana na kompromisima izvodljivosti i troškova i koristi,
dozvoljavajući otprilike 500 puta veći rizik od raka
od onog što se normalno smatra prihvatljivim.
Dakle, dok vlasti ne smisle kada i kako
će regulisati koncentraciju arsenika u pirinču,
Možda bi trebalo da se uzdržimo ili strogo ograničimo unos pirinča.

How Risky is the Arsenic in Rice?

Latest Posts